Photo by Pixabay
U zadnje vreme je bilo dosta diskusija o povezanosti želuca i mozga, a istovremeno su stručnjaci već identifikovali namirnice koje bi mogle pogoršati depresiju. Možda ne obraćate pažnju na ishranu kao bitan faktor u vašem raspoloženju, ali možda će ovaj tekst uticati da promenite razmišljanje.
Neke od ovih namirnica imaju i drugih uticaja na vaše zdravlje osim uticaja na mentalno zdravlje, ali u svrhu ovog članka, fokusiraćemo se na to kako mogu negativno uticati na vaš osećaj zadovoljstva sobom i okruženjem. Prekidanje unosa ovih šest namirnica može biti vaš prvi korak ka srećnijoj osobi.
1. Alkohol
Mnogi se okreću alkoholu kao sredstvu za samopomoć, ali ironija je u tome što alkohol izaziva depresiju – tako da, dok se možda kratkoročno osećate dobro, dugoročno si ne činite nikakvu uslugu.
Oko 33 procenta osoba koje boluju od depresije ima i problem sa alkoholom (iako pošteno govoreći, depresija se pojavljuje prva). Bez obzira na to, alkohol vam neće pomoći da se oslobodite osećanja tuge i beznadežnosti – naprotiv, samo će ih pogoršati. Takođe, alkoholo može umanjiti efekat antidepresenata, ukoliko ih koristite.
2. Kofein
Nije tajna da je ceo moderni svet ovisan o kafi i gaziranim napicima – a oboje su puni kofeina. Mnogi zdravstveni stručnjaci se slažu da čak i umerena količina kofeina može doprineti depresiji. To bi moglo biti pre svega zbog uticaja na kvalitetu sna koji je veoma važan za održavanje dobrog raspoloženja.
Na drugoj strani postoje i oprečna mišljenja, gde se zastupa pozitivan uticaj kofeina na smanjenje depresije. Medicinski svet je podijeljen oko pitanja da li je kofein koristan za depresivne pacijente, gde se navode opsežna istraživanja iz Kine koja pokazuju da je rizik od depresije kao rezultat uzimanja kofeina zapravo pao kada su pojedini učesnici povećali dnevni unos kofeina. Kafa takođe ima antioksidativna svojstva, ali ni u čemu ne biste trebali preterivati, pa tako ni sa kofeinom.
3. Rafinisani šećer
Ovo je vrsta šećera koja se nalazi u najširem spektru proizvoda, od slatkiša do koncentrovanih voćnih sokova. Dok mu se priznaje da u roku od 20 minuta može dignuti energiju na viši nivo, treba imati na umu da rafinisani šećer izaziva drastičan pad nivoa šećera u krvi.
Krajnji rezultat je „šećerni mamurluk“ koji može negativno uticati na vaše raspoloženje, učiniti da se osećate umorno i sporo, i ometati pravilno spavanje. Ne pokušavajte da zamijenite šećer sa veštačkim stvarima – veštačka zaslađivačka sredstva sadrže aspartam, čiji negativan uticaj se ogleda u smanjenom nivou serotonina u mozgu, jednom od hormona koji su zaduženi za dobro raspoloženje.
4. Hidrogenizovana ulja
Hidrogenizovana ulja mogu se naći u brzoj kao i prženoj hrani (što često ide ruku pod ruku). Dok ove dve vrste namirnica neće nikako doprineti poboljšanju vašeg zdravlja, na drugoj strani su povezane sa depresijom. Mnoge od ovih namirnica pripremane su u delimično hidrogenizovanom ulju, koje je često izvor trans-masti. Sve što je pripremano u hidrogenizovanim uljima sadrži trans masti i može potencijalno doprineti depresiji.
Na drugoj strani maslinovo ulje u vašoj ishrani može imati veoma korisne efekte – konzumiranje više od 20 grama maslinovog ulja dnevno može smanjiti rizik od depresije za 30 procenata.
5. Natrijum
Izbegavanje masnih namirnica ima određene zdravstvene prednosti (kao što je gubitak težine), ali ta vrsta hrane mogu takođemože obilovati natrijumom(soli). Višak natrijuma u ovim proizvodima može poremetiti vaš neurološki sistem, doprinoseći depresiji.
Na drugoj strani postoje i oprečna mišljenja: neki izvori tvrde da so popravlja raspoloženje a neki čak i da je prirodni antidepresant. Smatra se da unosimo više soli nego inače zato što nas ona čini da se osećamo dobro. Problem je u ljudima koji, maltene, postaju ovisni o soli, što dovodi do promena raspoloženja, sličnih, ali naravno blažih, kao kad je u pitanju ovisnost o opijatima.
6. Jednostavni ugljeni hidrati
Namirnice koje su bele boje (sve izuzev karfiola) mogu intenzivirati depresiju i anksioznost. Razlog tome je što većina belih namirnica sadrži jednostavne ugljene hidrate koji se nalaze u belom hlebu, belom pirinču, pa čak i testeninama (od prerađenog brašna).
Ove namirnice mogu izazvati da vaše telo oslobodi previše inzulina koji reguliše šećer u krvi. Osećaj koji dobijete zbog niskog nivoa šećera u krvi (kao rezultat povećanog insulina) može biti veoma nalik depresiji i anksioznosti.
