Svima je poznato da je dobro hraniti se zdravim namirnicama, međutim, nije baš najjasnije koje su to zdrave a koje nezdrave namirnice. Sa toliko informacija o sastojcima, različitim oznakama i onome šta je zapravo zdravo za vas, može biti teško doći do pravog odgovora. Kada zaista shvatite razlike između zdravih i nezdravih namirnica, to će vam pomoći da donesete pravi izbor. Ispod smo vam pobrojali osnovne razlike između zdravih i nezdravih namirnica, tako da sledeći put lakše odlučite pri kupovini određenih namirnica.
Photo by Maria Eklind
1. Kalorije se, itekako, razlikuju
Kada je u pitanju unos kalorija, važno je pronaći ravnotežu. Nisu sve kalorije iste. Velika je razlika između „junk food“ kalorija i kalorija koje unesete jednim zdravim obrokom. Ne samo da su kalorije nezdrave hrane loše, već ćete verovatno biti i mnogo gladniji ako odlučite da pojedete samo 1200 kalorija nezdrave hrane dnevno, jer je nezdrava hrana obično kalorična, gusta i ne čini vas sitim. Na primer, 300 kalorija salate učiniće vas mnogo sitijim od 300 kalorija hamburgera. Mnogo ljudi koristi fleksibilan pristup ishrani što znači da pokušavaju da uklape i zdravu i nezdravu hranu u svoju ishranu. Međutim, ovo zaista i nije zdrav pristup. Treba uzimati što više kalorija iz zdrave hrane i izbegavati kalorije iz nezdravih namirnica.
Photo by bionicgrrrl
2. Troškovi
Ima i onih koji kažu da jesti zdravu hranu može biti nezdravo za vaš novčanik. Ali koliko je zdrava hrana skuplja od nezdrave? Istraživači su uporedili prosečne cene nezdrave ishrane koja sadrži više prerađenih namirnica, rafiniranih žitarica i mesa, sa zdravom ishranom koja sadrži ribu, orahe, voće i povrće. Rezultati pokazuju da zdrava ishrana košta u proseku 1 euro više od troškova nezdrave ishrane. To znači godišnji trošak od oko 365 eura više po osobi. Pa da li vredi dati 1 euro dnevno više za vašu ishranu? Dodatni trošak predstavljao bi stvarno opterećenje za neke porodice, ali s druge strane, ta razlika u cenama je prilično mala u poređenju sa ekonomskim troškovima bolesti nastalih konzumiranjem nezdrave hrane.
Photo by whologwhy
3. Zdravstvene koristi
Studije su pokazale da konzumiranje nezdrave hrane povećava rizik od dijabetesa tipa 2, raka, srčanih bolesti i mnogih drugih zdravstvenih problema. Nezdrava ishrana može vas s vremenom dovesti do problema sa gojaznošću, a pretilost će sigurno dovesti do mnogih drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Kada odaberete da jedete samo zdravu hranu, ojačaćete imunitet, bolje ćete upravljati težinom i imaćete bolju emocionalnu ravnotežu i povećani nivo energije. Sve ove stvari zajedno dovešće do mnogo dužeg i srećnijeg života. Namirnice koje unosimo imaju ogroman uticaj na zdravlje. Mnoga istraživanja su pokazala da namirnice sa malo zasićenih masti, posebno integralne namirnice mogu da pomognu u zaštiti našeg organizma od srčanih bolesti i mnogih drugih zdravstvenih tegoba.
Photo by Martin Cathrae
4. Hranljive materije
Dobra ishrana dugoročno održava snažne mišiće, kosti, organe i ostale delove tela. Konzumiranjem hrane bogate vitaminima vaš sistem imuniteta će ojačati i vaš organizam se može lakše boriti protiv mnogih bolesti. Jesti zdravo to znači dobijati sve potrebne vitamine i minerale, a baš to danas nedostaje velikom broju ljudi. Voće i povrće su bogati kalijumom, nemasno meso proteinima, a integralne žitarice vlaknima. Ovo je samo mali dio onoga što je svakodnevno potrebno kada su u pitanju hranjive materije i minerali koji su neophodni za pravilan rad vašeg tela. Nezdrava ishrana može samo povećati količinu loših masti, šećera, itd. Voće i povrće su primeri zdrave hrane koja je bogata mikrohranjivim sastojcima, poput minerala i vitamina, i zbog toga se preporučuje da konzumiramo 5 ili više vrsta voća i povrća svaki dan.
Photo by – Annetta –
5. Različiti nivoi šećera
Od šećera koji je veoma prisutan u nezdravim namirnicama koje svakodnevno konzumiramo nećete dobiti ništa dobro. Stvara umor i nadimanje, skladišti se kao masnoća, postavlja bazu za razvoj kardiovaskularnih bolesti, raka, dijabetesa. Važna stvar koju treba imati na umu kada unosite bilo kakve namirnice je koliko brzo šećer sadržan u njima podiže nivo šećera u krvi. Umesto da u potpunosti izbacite šećer iz svoje ishrane, postoji alternativa u nisko-glikemijskoj ishrani. Namirnice koje bi trebalo da jedete su one koje stvaraju stabilan i spor porast šećera u krvi. Unosom ovih namirnica vaš šećer u krvi neće se povećati i stvoriti umor, stvoriti vam upalu ili povećati težinu. Morali biste pojesti veliku količinu povrća da biste čak i malo povisili šećer u krvi.
Photo by pointnshoot
6. Nezdrava ishrana sadrži previše natrijuma
Nezdrava hrana poput hot-dogova i hamburgera smatra se nezdravom jer sadrži veliku količinu soli (natrijuma), zasićenih i trans masti i sadrži mnogo kalorija. Nezdrava hrana dizajnirana je tako da izaziva zavisnost i veoma je ukusna, ali njoj takođe nedostaju sve osnovne hranljive materije. Nezdrava hrana sadrži puno konzervansa, šećera i natrijuma kako bi se garantovao dug rok trajanja. Dodane masti i kalorije su štetne za naše zdravlje. Kako ne biste jeli nezdravu hranu, izbegavajte kupovinu u prolazima shopping centra i umesto toga obilazite spoljašnjim ivicama prodavnice gde se nalaze sve dobre hranjive namirnice poput nemasnog mesa, voća, povrća i mlečnih proizvoda. Konzumiranje prehrambenih artikala koji imaju veliku količinu natrijuma i masti dovodi do gojaznosti, dijabetesa i hroničnih srčanih bolesti.
Photo by Strupey
7. Razlika između masti
„Nezdrava“ hrana je zajednički naziv koji se koristi za opisivanje hrane bogate natrijumom, kalorijama, zasićenim i lošim masnoćama (trans masti). Ali nisu sve masti iste. Naučnici kažu da vrsta masnoće koju konzumiramo dovodi do većeg ili manjeg rizika od ovih bolesti. U stvari, brojna istraživanja pokazala su da ukupna količina masnoće koju jedete utiče na težinu ili bolest, ali ono što je još važnije je koliko zdravih u odnosu na nezdrave masnoće unosite. To je zato što trans masti i zasićene masti (loše masti) povećavaju rizik od mnogih bolesti, a dobre mononezasićene i polinezasićene masti (dobre masti) smanjuju taj rizik. Previše masti ili holesterola može izazvati srčane bolesti, ali na odgovarajućim nivoima oboje mogu doprineti dobrom zdravlju.
Photo by Nick Harris1
8. Čak i proteini mogu biti dobri ili loši
Kada je u pitanju protein, određene namirnice sadrže komponente koje u velikim količinama mogu biti zaista opasne po vaše zdravlje. To ne znači da bi trebalo da izbegavate ove namirnice, ali treba da znate koje namirnice birati kada je u pitanju pametna i zdrava ishrana. Proteini koji potiču od konzumiranja životinjske hrane poput jaja, mesa i živine sadrže zasićene masti. Ishrana zasnovana na proizvodima sa visokim sadržajem zasićenih masti može povećati LDL holesterol u krvi. Kada se ovaj holesterol nakuplja, on stvara plak u arterijama i stvara ograničen protok krvi, što rezultira srčanim bolestima. Proteinske namirnice sa visokim udjelom zasićenih masti su masno meso i mlečni proizvodi. Osim što je bogato zasićenim masnoćama, crveno meso je takođe povezano sa nekim bolestima poput raka i dijabetesa. Prerađena nezdrava mesna hrana uključuje hranu kao što su slanina i kobasice te hrenovke, pa se preporučuje ograničavanje unosa te hrane.
Photo by shirokazan
9. Loši ugljeni hidrati u nezdravoj ishrani
Izbor namirnica koje sadrže dobre ugljene hidrate takođe je presudan za dobro zdravlje. Dobri ugljeni hidrati mogu pomoći u smanjenju rizika od holesterola u krvi i srčanih bolesti, te se nakon konzumiranja namirnica bogatih dobrim ugljenim hidratima osećate sitim tokom dužeg perioda, što pomaže u održavanju zdrave telesne težine. Pozdravanje razlike između loših i dobrih ugljenih hidrata je, maltene, obavezno. Ishrana koja sadrži dobre ugljene hidrate sadrži mnogo vitamina, minerala, vlakana, proteina, zdravih masti i neophodnih hranljivih materija. Primeri zdravih namirnica koje sadrže ugljene hidrate su voće, povrće i mahunarke. Orasi i semenke takođe sadrže male količine ugljenih hidrata. Loše ugljene ugljikohidrate nalazimo u namirnicama koje ne sadrže skoro nikakve hranjive sastojke, a one su prepune šećera. Ovakva ishrana vam ne omogućava da se osećate sitim toliko dugo koliko to čine dobri ugljeni hidrati. Primjeri loših ugljikohidrata su: peciva, kolačići, slatki napici, soda, limunada, krofne i bomboni.
Photo by ThoroughlyReviewed
10. Održavanje problema sa zdravom težinom
Hrana sa visokim sadržajem šećera i masti može izazvati naglo povećanje šećera i stvoriti nam osjećaj da smo puni energije. Ali ovaj se efekat brzo gubi, a šećer nam padne, žudeći za još više hrane da bi se taj šećer ponovo povisio. Druga posledica jedenja nezdrave hrane jeste efekat „prazne kalorije“ koji nas puni samo nakratko i tada ponovo osećamo glad. Tako ćete žudeti za više hrane da biste dobili vitalne hranljive materije. Održavanje zdrave težine pomoći će umanjiti rizik od raka i drugih ozbiljnih bolesti. Ljudi se obično goje unoseći nezdrave namirnice a da toga nisu ni svesni. Da biste održali zdravu težinu, vrlo je važno stvoriti dugoročne zdrave navike, uključujući zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.
